Други дан научног скупа ,,Мисао Вилхелма Рајха – шездесет година касније: Психоанализа и вођа“

О теми ,,Психоанализа и вођа“ другог дана научног скупа ,,Мисао Вилхелма Рајха – шездесет година касније“ на Факултету политичких наука говорили су члан Српске академије наука и уметности академик Владета Јеротић, професор Факултета политичких наука др Чедомир Чупић, професор Филозофског факултета др Миланко Говедарица и председник Центра за развој Србије др Лазар Марићевић. Модератор овог панела био је професор Факултета политичких наука и један од организатора скупа проф. др Слободан Г. Марковић.  Дан раније (петак, 3. новембар 2017. године) скуп је свечано отворен, а уследила су и излагања на првом панелу и пратећа дискусија.

Академик Владета Јеротић говорио је о значењу вође и вођства од праисторије до данас. Нагласио је да свако живо биће има потребу да га неко води. ,,Вођа је неко ко предводи, управља, руководи, а мање влада, док се у 21. веку више говори о вођама које владају. Човек је иначе природно и духовно биће, тако да је непрестана борба између та два и оба бића имају потребу за вођом“, истиче академик Јеротић.

Професор Факултета политичких наука проф. др Чедомир Чупић навео је да политичке вође припадају ирационалним ауторитетима. Додао је да им је заједничка карактеристика харизма коју поседују, односно неко својство помоћу којег демонстрирају своју моћ над околином. ,,Карактери политичких вођа су неспорно сложени. Сложеност произилази из чињенице да се они издвајају из масе и не показују неке карактеристике које су привлачне масама“, рекао је професор Чупић.

Критику Рајхове идеје о сексуалној револуцији изнео је проф. др Миланко Говедарица. Представио је Рајхову идеју да се након сексуалног задовољства мења размишљање, али и Маркузеову критику да је овакво схватање наивно. ,,Величина Вилхелма Рајха јесте у провокативности. Оспоравање Рајха у теоријском и у практичном облику потврђује да је он добро уочио проблем који је и даље актуелан“, предочио је професор Говедарица.

На особине личности бившег председника САД-а Ричарда Никсона указао је др Лазар Марићевић. Сматра да је Никсон био посебно интересантан због тога што је био председник током највеће сексуалне револуције и зато што је посећивао психијатра. ,,Никсон је занимљив, представља оличење америчког сна јер долази из сиромашне породице. Био је веома несигуран и анксиозан, а од анксиозности се бранио придавањем важности самом себи и јачањем свог ега“, закључује др Марићевић.

На трећем панелу „Психоанализа, вођа и нарцизам“ говорили су професор Медицинског факултета, проф. др Љубомир Ерић, професор Филозофског факултета, проф. др Петар Јевремовић, професори Факултета политичких наука проф. др Ратко Божовић и проф. др Слободан  Г. Марковић и из Института за филозофију и интердисциплинарне студије МА Милан Попов.

Професор др Љубомир Ерић је нагласио да је Фројд поставио темељ нарцизму као развојном периоду у психосексуалној генези. Он је сматрао да нарцизам није поремећај личности већ димензионално стање или процес. „Хистерија, страх и паника су симптоми, односно лава која излази из вулкана. Суштина је вулкан који представља саму личност“, рекао је професор Ерић.

Функцију празног места за вођу је објаснио професор др Петар Јевремовић. Он је закључио да у човеку постоји простор за Бога или вођу јер га његово постојање чини сигурним, лоцираним и фукнционалним. „Позиција вође је шира и дубља од позиције која би захтевала просту манипулативност. Он је увек један, непријатеља је много“, казао је професор Јевремовић.

Професор др Ратко Божовић је указао на особине нарцистичке особе. Према његовим речима нарцис осећа да треба да буде признат као геније. „У нарцису је присутна потврда за афирмацијом и скрива се иза бљештаве маске. Сви ми на јавној сцени смо нарциси, али не малигни“, додао је професор Божовић.

Објашњавајући настанак вођства у прединдустријским друштвима, професор др Слободан  Г. Марковић је навео неколико одлика раног вођства. Најзначајније одлике су да почива на ауторитету и да је пролазно, те се помера са једне на другу компетентну особу. „Добра вест је да вођа није нужан када је у питању homo sapiens. Централизацијом политичког система имамо појаву монарха и низа подређених вођа“, оценио је професор Марковић.

Да Фројд објашњава нарцизам као заљубљеност у себе изнео је МА Милан Попов. Тај нарцизам је развојни и представља фазу коју треба превазићи усмеравајући своју енергију ка другима а не себи. „За разлику од Фројда, Кохутов нарцизам је пресудан за очување себе. Он не представља фазу коју треба прећи, него је нешто са чиме се живи“, закључио је МА Попов.

Након успешног рада на панелима и пратеће дискусије, дводневна научна конференција званично је затворена у суботу, 4. новембра 2017. године.

а