Одржан стручни скуп ,,Јачање капацитета наставника и библиотекара за превазилажење говора мржње кроз образовне активности“
Стручни скуп на тему ,,Јачање капацитета наставника и библиотекара за превазилажење говора мржње кроз образовне активности“, у оквиру регионалне иницијативе „Млади за инклузију, једнакост и поверење“[1], одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду у четвртак, 28. септембра.
Циљ скупа је супротстављање говору мржње кроз јачање интеркултурног дијалога, отворањем нових перспектива усмерених на формално образовање, које у коначници доприносе изградњи бољег друштва. ,,Желимо да подстакнемо младе да буду толерантнији, носиоци промена у друштву и да за собом повуку другаре, како би се заједно изборили са свим облицима говора мржње“, подвукла је пројектна асистенткиња Кристина Милић.
Доценткиња Ламија Силајџић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву указала је на важност образовног одговора на говор мржње, пре свега кроз ревидирање наставних планова, програма и образовних материјала. Она је истакла три основна елемента образовног одговора на говор мржње: мултисекторски, стратегијски, као и приступ заснован на свим нивоима формалног и неформалног образовања. „Циљ је да оспособимо наставнике и ученике да буду глобални дигитални грађани, али и да буду грађани пуни поштовања. Образовни одговор је усвајање педагошких школских приступа и јачање социјалних и емотивних капацитета наших ученика, јер на то често заборављамо“, истакла је Силајџић.
Доценткиња и руководитељка пројекта Ана Милојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду осврнула се на проблем дефинисања појма говора мржње. Овај термин не подразумева сваки увредљив коментар, већ само вређање неког дела идентитета. Она сматра да постоји опасност од тога да критика прерасте у говор мржње, јер иако може бити легитимна, често га прећутно призива. „Говор мржње можемо да окарактеришемо према томе да ли наноси штету, кроз дискриминацију, насиље или кроз нечију немогућност да учествује у демократским процесима. Сузан Брисон нуди дефиницију која разлаже ову штету на лично омаловажавање, непријатељско или застрашујуће окружење и неку врсту групне клевете“, употпунила је Милојевић.
Професорка Катарина Лончаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду анализирала је примере из праксе када је реч о родно заснованом насиљу и деци, као о глобалном феномену који се појачава у периодима конфликата и кризе, не познајући географске и културне границе. Она је истакла сложеност и вишеструкост овог проблема, при чему данас не можемо да га истражујемо само кроз насиље у школи, без осврта на сајбер-булинг. „Неки од најчешћих узрока су родно дискриминаторне норме као део неписаних правила, које подстичу опстанак доминације путем насиља. Највећи проблеми са којима се суочавамо су ограничени капацитети у образовним системима, слаби механизми координације и праћења који ограничавају мултисекторску сарадњу различитих институција, као и слаба подршка за жртве“, закључила је Лончаревић.
Психолошку радионицу на тему ,,Психолошко оснаживање ученика за суочавање са говором мржње“ водила је доценткиња Ивана Јакшић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Из угла социјалне психолошкиње употреба говора мржње представља одговор на унутрашње стање, при чему његову основу најчешће чини страх. Последице су стрес, депресија, социјално повлачење, неповерење у вршњаке и одрасле, анксиозност, снижено самопоштовање и несигурност. „Школа је најмоћнији друштвени инструмент, зато што нема система који захвата тако широке слојеве друштва у специфичном узрасту када су деца најспремнија за усвајање позитивних друштвених промена. Чини се да се у школама говор мржње не третира као озбиљан прекршај у односу на друге облике насиља“, сматра Јакшић.
Наставницима су представљене могућности подкаста као алата дигиталног окружења којем су ученици свакодневно изложени. „Подкаст је одличан алат за учење кроз игру, а не само за репродуковање онога што смо предавали. Његов циљ је креирање и мењање ставова у контексту говора мржње нудећи нове информације. Самим тим побуђује слушаоце на активност“, објаснила је пројектна асистенткиња Александра Угринић.
Наставници су упознати и са могућностима друштвених мрежа у сврху образовања. Већина младих су само корисници Инстаграма, при чему нису свесни потенцијала које ова мрежа нуди. „Важно је и питање одржавања ауторитета професора и наставника на друштвеним мрежама, уз сталан рад на дигиталној писмености. Морамо да освестимо да је постојање одговорности за оно што објавимо на Интернету, исто као и за изговорену реч“, поентирала је Кристина Милић.
[1] Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира УН.
