Студије рода

Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука је интердисциплинарни програм хуманистичких дисциплина и друштвених наука који се бави како изучавањем историје феминизма и феминистичког покрета, тако и савременим теоријима и политичким праксама када је реч о питањима идентитета и разлика. Програм је усредсређен на проблеме дискриминације пре свега на основу рода и пола, али и класе, ‘расе’, сексуалности, етницитета и др. као и на питање отпора системима дискриминације и искључивања.

Програм Мастер академских студија политикологије – Студије рода обухвата три обавезна предмета

Историја феминистичких политичких идеја,
Методологија и епистемологија истраживања рода,
Савремене теорије родних идентитета,

као и три изборна предмета

Политике родне равноправности,
Политичка филозофија и питања рода,
Род, тело и сексуалност.

Студенткиње и студенти Мастер академских студија политикологије – Студије рода имају прилику и да похађају изборне предмете са других мастер академских програма на Факултету политичких наука, као што су Мастер академске студије културологије, Мастер академске студије политикологије – Међународне студије (модул Међународна безбедност), и Мастер академске студије комуникологије.

Мастер академске студије политикологије – Студије рода намењен је пре свега, иако не искључиво, студенткињама и студентима који су завршили факултете друштвених и хуманистичких наука. Интердисциплинарно поље истраживања студија рода подразумева пресецање и укрштање питања, проблема и методологија различитих дисциплина: од филозофије, антропологије, теорије књижевности, преко психологије, социологије, педагогије, политикологије, социјалне политике и социјалног рада, до теорије права. Такође, ово поље истраживања подразумева и анализу јавних политика. У том смислу, студенткиње и студенти Мастер академских студија политикологије – Студије рода, стичу важна знања и из феминистичке теорије, али и увиде у јавне политике, начине на које се оне развијају и мењају. Програм предвиђа поред интерактивних предавања, вежби и семинара, и практичну наставу, односно упознавање са радом организација цивилног друштва (попут Аутономног женског центра), али и државних институција (као што је канцеларија Поверенице за заштиту равноправности).

 

У оквиру програма Мастер академских студија политикологије – Студије рода, студенти имају прилику да стекну знања

– о историји феминизма и феминистичких покрета у Србији и у свету;

– о друштвеном и економском положају жена данас кроз анализу параметара као што су образовање, економска (не)зависност, позиције моћи и одлучивања, кућни и неплаћени рад;

– о положају жена на тржишту рада и шта значи феминизација рада и професија;

– о проблемима родно заснованог насиља, насиља у интимном партнерском односу, насиља према деци, о борби против родно заснованог насиља;

– о репрезентацији жена у медијима, репрезентацији родно заснованог насиља у медијима;

– о важним међународним, регионалним и националним конвенцијама, законима, стратегијама које гарантују родну равноправност;

– о савременим теоријама родних идентитета и разлике (политике идентитета, политике разлике, queer теорије, интерсекционалности, теорије афеката);

– о феминистичкој методологији и епистемологији (Какав је однос феминистичке методологије наука према мејнстрим методологијама? Шта значи ‘производња знања’? Ко одређује шта је знање и наука? Како доприносе феминистичке теорије сазнања новим идејама о науци, знању, истини, објективности?);

– о феминистичким приступима проблемима политичке филозофије и политичке теорије (питања једнакости и/или слободе, еманципације, аутономије, људских права, заједнице, политичке партиципације; Шта у феминистичким теоријама значи ‘политика’ и идеја политичког?);

– о савременим теоријама о телу и сексуалности преко разматрања питања: Како се мисли о телу? Какав је однос расе и тела/телесности? Шта је отеловљено искуство? Каква је веза између неолиберализма, феминизма и рода? Шта су појмови биомоћи, биополитике, и биосоцијалности? Какве су савремене политике репродукције и сродства, и које проблеме покрећу нове репродуктивне технологије? Какав је однос између тела, рода и трансродности?

На крају студија, студент/студенткиња је у обавези да пријави, напише и одбрани мастер рад, који може бити теоријски текст или текст који је резултат спроведеног истраживања.

Програм Мастер академских студија политикологије – Студије рода развија теоријска знања из области друштвених и хуманистичких наука, и омогућава озбиљну основу за даље академско усавршавање на докторским студијама како на Факултету политичких наука, тако и на другим друштвено-хуманистичким  програмима и факултетима, на студијама теорије уметности, у земљи и у иностранству. Знања која се стичу на програму Мастер академских студија политикологије – Студије рода вишеструко су корисна и за новинаре и новинарке, социјалне раднике и раднице, активисте и активистикиње у организацијама цивилног друштва, запослене у локалној управи, општинама, и министарствима, запослене у институцијама културе.

Стипендије за мастер студије: сарадња са фондацијом Реконструкција Женски фонд

Програм Мастер академских студија политикологије – Студије рода има сарадњу са Реконструкцијом Женски фонд, првом локалном женском фондацијом у Србији.

Реконструкција Женски фонд додељује бар 3 стипендије у пуном или делимичном износу за Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука.

Стипендије Жарана Папић су подршка активисткињама/академкињама за стицање знања у областима које имају везе са родним/женским и мировним питањима.

Укупан број стипендија за Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука, као и то да ли ће у потпуности или делимично покрити трошкове школарине одређује Управни одбор фонда, на основу квалитета пријаве и расположивих средстава.

Коме су намењене стипендије? Стипендија је намењена активисткињама (*не нужно женских организација, иако оне имају предност) и академкињама,  девојкама/женама које желе да наставе образовање у области студија рода. Посебно се води рачуна о апликанткињама из депривилегованих друштвених група.

Обавезе стипендисткиња: Политика РЖФонда је да се све стипендисткиње обавежу да ће као волонтерке помоћи развоју женских иницијатива којима је њихова експертиза потребна. По завршетку програма, стипендисткиње су дужне да доставе извештај, као и свој завршни рад.

Процедура конкурисања: Апликацију за стипендију треба поднети на РЖФ формулару на српском језику, са буџетом у динарским износима и да приложите CV. Формулар за конкурисање за програм Стипендије Жарана Папић можете да пронађете овде.

Рок за слање пријава за стипендију Жарана Папић за Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука је 30. септембар.

Одлуке доноси Управни одбор РЖФ у октобру. Када Управни одбор одлучи да подржи апликацију, доноси се одлука да ли ће бити подржана у пуном или делимичном износу, зависно од квалитета апликације и расположивих средстава.

Стипендија се исплаћује у ратама. Пре уплате наредне рате, фонд ће бити у контакту са руководитељком програма у циљу добијања информација о редовности испуњавања обавеза. Уколико стипендисткиња не испуњава обавезе и не похађа редовно наставу, стипендија ће бити обустављена.

Стипендисткиње имају право да буду укључене у базу Саговорнице по успешном завршетку програма.

Питања и недоумице које се односе на апликацију за стипендију можете упутити на office@rwfund.org

Апликацију треба послати на е-маил адресу office@rwfund.org са назнаком Апликација за стипендију Жарана Папић.

Предавачице и предавачи са Факултета политичких наука на Мастер академским студијама политикологије – Студије рода:

доц. др Биљана Ђорђевић

доц. др Александра Крстић

доц. др Катарина Лончаревић, руководитељка мастер програма

доц. др Ана Милојевић

проф. др Марина Симић

проф. др Гордана Даша Духачек, професорка у пензији

проф. др Љубинка Трговчевић, професорка у пензији

Гости и предавачи/предавачице по позиву:

др Адриана Захаријевић (Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду)

доц. др Зорица Ивановић (Филозофски факултет Универзитета у Београду)

доц. др Ана Коларић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)

др Зорица Мршевић (Институт друштвених наука, Београд)

проф. др Слободан Перовић (Филозофски факултет Универзитета у Београду)

др Лилијана Чичкарић (Институт друштвених наука, Београд)

проф. др Јелисавета Благојевић (Факултет за медије и комуникације Универзитета Сингидунум)

проф. др Драгана Поповић, професорка у пензији (Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду)

др Тања Игњатовић (Аутономни женски центар, Београд)

Емилиа Епштајн (Музеј афричке уметности, Београд)

Подршку програму пружа и библиотека Центра за женске студије.

Контакт за информације:

Катарина Лончаревић (katarina.loncarevic@fpn.bg.ac.rs)

Студијски програм је акредитован 2015. године.

Семестар: 1
ПРЕДМЕТ СЕМЕСТАР СТАТУС ЧАСОВИ (П+В) ЕСПБ
Историја феминистичких политичких идеја 1 обавезан 2+2 6
Методологија и епистемологија истраживања рода 1 обавезан 2+2 6
Припрема за завршни рад 1 обавезан 6
Изборни блок 1 (бира се 12 ЕСПБ)
ПРЕДМЕТ СЕМЕСТАР СТАТУС ЧАСОВИ (П+В) ЕСПБ
Политике родне равноправности 1 изборни 2+2 6
Род, тело и сексуалност 1 изборни 2+2 6
Студије културе 1 изборни 3 6
Род и међународна безбедност 1 изборни 2+1 6
Семестар: 2
ПРЕДМЕТ СЕМЕСТАР СТАТУС ЧАСОВИ (П+В) ЕСПБ
Израда завршног рада 2 обавезан 10
Одбрана завршног рада 2 обавезан 2
Савремене теорије родних идентитета 2 обавезан 2+2 6
Изборни блок 2 (бира се 12 ЕСПБ)
ПРЕДМЕТ СЕМЕСТАР СТАТУС ЧАСОВИ (П+В) ЕСПБ
Политичка филозофија и питања рода 2 изборни 2+2 6
Историја европске културе 2 изборни 3 6
Анализа медија 2 изборни 2+1 6
Култура социјализма и постсоцијализма 2 изборни 3 6