Studije roda

Master akademske studije politikologije – Studije roda na Fakultetu političkih nauka je interdisciplinarni program humanističkih disciplina i društvenih nauka koji se bavi kako izučavanjem istorije feminizma i feminističkog pokreta, tako i savremenim teorijima i političkim praksama kada je reč o pitanjima identiteta i razlika. Program je usredsređen na probleme diskriminacije pre svega na osnovu roda i pola, ali i klase, ‘rase’, seksualnosti, etniciteta i dr. kao i na pitanje otpora sistemima diskriminacije i isključivanja.

Program Master akademskih studija politikologije – Studije roda obuhvata tri obavezna predmeta

Istorija feminističkih političkih ideja,
Metodologija i epistemologija istraživanja roda,
Savremene teorije rodnih identiteta,

kao i tri izborna predmeta

Politike rodne ravnopravnosti,
Politička filozofija i pitanja roda,
Rod, telo i seksualnost.

Studentkinje i studenti Master akademskih studija politikologije – Studije roda imaju priliku i da pohađaju izborne predmete sa drugih master akademskih programa na Fakultetu političkih nauka, kao što su Master akademske studije kulturologije, Master akademske studije politikologije – Međunarodne studije (modul Međunarodna bezbednost), i Master akademske studije komunikologije.

Master akademske studije politikologije – Studije roda namenjen je pre svega, iako ne isključivo, studentkinjama i studentima koji su završili fakultete društvenih i humanističkih nauka. Interdisciplinarno polje istraživanja studija roda podrazumeva presecanje i ukrštanje pitanja, problema i metodologija različitih disciplina: od filozofije, antropologije, teorije književnosti, preko psihologije, sociologije, pedagogije, politikologije, socijalne politike i socijalnog rada, do teorije prava. Takođe, ovo polje istraživanja podrazumeva i analizu javnih politika. U tom smislu, studentkinje i studenti Master akademskih studija politikologije – Studije roda, stiču važna znanja i iz feminističke teorije, ali i uvide u javne politike, načine na koje se one razvijaju i menjaju. Program predviđa pored interaktivnih predavanja, vežbi i seminara, i praktičnu nastavu, odnosno upoznavanje sa radom organizacija civilnog društva (poput Autonomnog ženskog centra), ali i državnih institucija (kao što je kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti).

 

U okviru programa Master akademskih studija politikologije – Studije roda, studenti imaju priliku da steknu znanja

– o istoriji feminizma i feminističkih pokreta u Srbiji i u svetu;

– o društvenom i ekonomskom položaju žena danas kroz analizu parametara kao što su obrazovanje, ekonomska (ne)zavisnost, pozicije moći i odlučivanja, kućni i neplaćeni rad;

– o položaju žena na tržištu rada i šta znači feminizacija rada i profesija;

– o problemima rodno zasnovanog nasilja, nasilja u intimnom partnerskom odnosu, nasilja prema deci, o borbi protiv rodno zasnovanog nasilja;

– o reprezentaciji žena u medijima, reprezentaciji rodno zasnovanog nasilja u medijima;

– o važnim međunarodnim, regionalnim i nacionalnim konvencijama, zakonima, strategijama koje garantuju rodnu ravnopravnost;

– o savremenim teorijama rodnih identiteta i razlike (politike identiteta, politike razlike, queer teorije, intersekcionalnosti, teorije afekata);

– o feminističkoj metodologiji i epistemologiji (Kakav je odnos feminističke metodologije nauka prema mejnstrim metodologijama? Šta znači ‘proizvodnja znanja’? Ko određuje šta je znanje i nauka? Kako doprinose feminističke teorije saznanja novim idejama o nauci, znanju, istini, objektivnosti?);

– o feminističkim pristupima problemima političke filozofije i političke teorije (pitanja jednakosti i/ili slobode, emancipacije, autonomije, ljudskih prava, zajednice, političke participacije; Šta u feminističkim teorijama znači ‘politika’ i ideja političkog?);

– o savremenim teorijama o telu i seksualnosti preko razmatranja pitanja: Kako se misli o telu? Kakav je odnos rase i tela/telesnosti? Šta je otelovljeno iskustvo? Kakva je veza između neoliberalizma, feminizma i roda? Šta su pojmovi biomoći, biopolitike, i biosocijalnosti? Kakve su savremene politike reprodukcije i srodstva, i koje probleme pokreću nove reproduktivne tehnologije? Kakav je odnos između tela, roda i transrodnosti?

Na kraju studija, student/studentkinja je u obavezi da prijavi, napiše i odbrani master rad, koji može biti teorijski tekst ili tekst koji je rezultat sprovedenog istraživanja.

Program Master akademskih studija politikologije – Studije roda razvija teorijska znanja iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, i omogućava ozbiljnu osnovu za dalje akademsko usavršavanje na doktorskim studijama kako na Fakultetu političkih nauka, tako i na drugim društveno-humanističkim  programima i fakultetima, na studijama teorije umetnosti, u zemlji i u inostranstvu. Znanja koja se stiču na programu Master akademskih studija politikologije – Studije roda višestruko su korisna i za novinare i novinarke, socijalne radnike i radnice, aktiviste i aktivistikinje u organizacijama civilnog društva, zaposlene u lokalnoj upravi, opštinama, i ministarstvima, zaposlene u institucijama kulture.

Stipendije za master studije: saradnja sa fondacijom Rekonstrukcija Ženski fond

Program Master akademskih studija politikologije – Studije roda ima saradnju sa Rekonstrukcijom Ženski fond, prvom lokalnom ženskom fondacijom u Srbiji.

Rekonstrukcija Ženski fond dodeljuje bar 3 stipendije u punom ili delimičnom iznosu za Master akademske studije politikologije – Studije roda na Fakultetu političkih nauka.

Stipendije Žarana Papić su podrška aktivistkinjama/akademkinjama za sticanje znanja u oblastima koje imaju veze sa rodnim/ženskim i mirovnim pitanjima.

Ukupan broj stipendija za Master akademske studije politikologije – Studije roda na Fakultetu političkih nauka, kao i to da li će u potpunosti ili delimično pokriti troškove školarine određuje Upravni odbor fonda, na osnovu kvaliteta prijave i raspoloživih sredstava.

Kome su namenjene stipendije? Stipendija je namenjena aktivistkinjama (*ne nužno ženskih organizacija, iako one imaju prednost) i akademkinjama,  devojkama/ženama koje žele da nastave obrazovanje u oblasti studija roda. Posebno se vodi računa o aplikantkinjama iz deprivilegovanih društvenih grupa.

Obaveze stipendistkinja: Politika RŽFonda je da se sve stipendistkinje obavežu da će kao volonterke pomoći razvoju ženskih inicijativa kojima je njihova ekspertiza potrebna. Po završetku programa, stipendistkinje su dužne da dostave izveštaj, kao i svoj završni rad.

Procedura konkurisanja: Aplikaciju za stipendiju treba podneti na RŽF formularu na srpskom jeziku, sa budžetom u dinarskim iznosima i da priložite CV. Formular za konkurisanje za program Stipendije Žarana Papić možete da pronađete ovde.

Rok za slanje prijava za stipendiju Žarana Papić za Master akademske studije politikologije – Studije roda na Fakultetu političkih nauka je 30. septembar.

Odluke donosi Upravni odbor RŽF u oktobru. Kada Upravni odbor odluči da podrži aplikaciju, donosi se odluka da li će biti podržana u punom ili delimičnom iznosu, zavisno od kvaliteta aplikacije i raspoloživih sredstava.

Stipendija se isplaćuje u ratama. Pre uplate naredne rate, fond će biti u kontaktu sa rukovoditeljkom programa u cilju dobijanja informacija o redovnosti ispunjavanja obaveza. Ukoliko stipendistkinja ne ispunjava obaveze i ne pohađa redovno nastavu, stipendija će biti obustavljena.

Stipendistkinje imaju pravo da budu uključene u bazu Sagovornice po uspešnom završetku programa.

Pitanja i nedoumice koje se odnose na aplikaciju za stipendiju možete uputiti na office@rwfund.org

Aplikaciju treba poslati na e-mail adresu office@rwfund.org sa naznakom Aplikacija za stipendiju Žarana Papić.

Predavačice i predavači sa Fakulteta političkih nauka na Master akademskim studijama politikologije – Studije roda:

doc. dr Biljana Đorđević

doc. dr Aleksandra Krstić

doc. dr Katarina Lončarević, rukovoditeljka master programa

doc. dr Ana Milojević

prof. dr Marina Simić

prof. dr Gordana Daša Duhaček, profesorka u penziji

prof. dr Ljubinka Trgovčević, profesorka u penziji

Gosti i predavači/predavačice po pozivu:

dr Adriana Zaharijević (Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu)

doc. dr Zorica Ivanović (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu)

doc. dr Ana Kolarić (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

dr Zorica Mršević (Institut društvenih nauka, Beograd)

prof. dr Slobodan Perović (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu)

dr Lilijana Čičkarić (Institut društvenih nauka, Beograd)

prof. dr Jelisaveta Blagojević (Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum)

prof. dr Dragana Popović, profesorka u penziji (Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu)

dr Tanja Ignjatović (Autonomni ženski centar, Beograd)

Emilia Epštajn (Muzej afričke umetnosti, Beograd)

Podršku programu pruža i biblioteka Centra za ženske studije.

Kontakt za informacije:

Katarina Lončarević (katarina.loncarevic@fpn.bg.ac.rs)

Studijski program je akreditovan 2015. godine.

Semestar: 1
PREDMET SEMESTAR STATUS ČASOVI (P+V) ESPB
Istorija feminističkih političkih ideja 1 obavezan 2+2 6
Metodologija i epistemologija istraživanja roda 1 obavezan 2+2 6
Priprema za završni rad 1 obavezan 6
Izborni blok 1 (bira se 12 ESPB)
PREDMET SEMESTAR STATUS ČASOVI (P+V) ESPB
Politike rodne ravnopravnosti 1 izborni 2+2 6
Rod, telo i seksualnost 1 izborni 2+2 6
Studije kulture 1 izborni 3 6
Rod i međunarodna bezbednost 1 izborni 2+1 6
Semestar: 2
PREDMET SEMESTAR STATUS ČASOVI (P+V) ESPB
Izrada završnog rada 2 obavezan 10
Odbrana završnog rada 2 obavezan 2
Savremene teorije rodnih identiteta 2 obavezan 2+2 6
Izborni blok 2 (bira se 12 ESPB)
PREDMET SEMESTAR STATUS ČASOVI (P+V) ESPB
Politička filozofija i pitanja roda 2 izborni 2+2 6
Istorija evropske kulture 2 izborni 3 6
Analiza medija 2 izborni 2+1 6
Kultura socijalizma i postsocijalizma 2 izborni 3 6