Студије рода

Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука је интердисциплинарни програм хуманистичких дисциплина и друштвених наука који се бави како изучавањем историје феминизма и феминистичког покрета, тако и савременим теоријама и политичким праксама када је реч о питањима идентитета и разлика. Програм је усредсређен на проблеме дискриминације пре свега на основу рода и пола, али и класе, ‘расе’, сексуалности, етницитета и др. као и на питање отпора системима дискриминације и искључивања.

Програм Мастер академских студија политикологије – Студије рода обухвата три обавезна предмета

  • Историја феминистичких политичких идеја,
  • Феминистичка методологија и епистемологија,
  • Савремене теорије рода,

као и два блока изборних предмета:

у првом семестру

  • Политике родне равноправности,
  • Визуелна репрезентација политике,
  • Студије културе,
  • Политика отпора и теорија грађанске непослушности;

и у другом семестру,

  • Феминизам и демократија,
  • Медијска репрезентација групних идентитета,
  • Култура социјализма и постсоцијализма,
  • Анализа медија.

Мастер академске студије политикологије – Студије рода намењен је пре свега, иако не искључиво, студенткињама и студентима који су завршили факултете друштвених и хуманистичких наука. Интердисциплинарно поље истраживања студија рода подразумева пресецање и укрштање питања, проблема и методологија различитих дисциплина: од филозофије, антропологије, теорије књижевности, преко психологије, социологије, педагогије, политикологије, социјалне политике и социјалног рада, до теорије права. Такође, ово поље истраживања подразумева и анализу јавних политика. У том смислу, студенткиње и студенти Мастер академских студија политикологије – Студије рода, стичу важна знања и из феминистичке теорије, али и увиде у јавне политике, начине на које се оне развијају и мењају. Програм предвиђа поред интерактивних предавања, вежби и семинара, и практичну наставу, односно упознавање са радом организација цивилног друштва (попут Аутономног женског центра), али и државних институција (као што је канцеларија Поверенице за заштиту равноправности).

У оквиру програма Мастер академских студија политикологије – Студије рода, студенти имају прилику да стекну знања

– о историји феминизма и феминистичких покрета у Србији и у свету;                    – о генези појма грађанске непослушности као важног елемента дефинисања сваке модерне, демократске државе и његовог значаја за феминистичке покрете;  – о друштвеном и економском положају жена данас кроз анализу параметара као што су образовање, економска (не)зависност, позиције моћи и одлучивања, кућни и неплаћени рад;

– о положају жена на тржишту рада и шта значи феминизација рада и професија;

– о проблемима родно заснованог насиља, насиља у интимном партнерском односу, насиља према деци, о борби против родно заснованог насиља;

– о важним међународним, регионалним и националним конвенцијама, законима, стратегијама које гарантују родну равноправност;

– о савременим теоријама рода и савременим феминистичким теоријама и споровима (политике идентитета, политике разлике, queer теорије, интерсекционалности, теорије афеката);

– о савременим теоријама о телу и сексуалности преко разматрања питања: Како се мисли о телу? Какав је однос расе и тела/телесности? Шта је отеловљено искуство? Каква је веза између неолиберализма, феминизма и рода? Шта су појмови биомоћи, биополитике, и биосоцијалности? Какве су савремене политике репродукције и сродства, и које проблеме покрећу нове репродуктивне технологије? Какав је однос између тела, рода и трансродности?

– о феминистичкој методологији и епистемологији (какав је однос феминистичке методологије наука према мејнстрим методологијама? Шта значи ‘производња знања’? Ко одређује шта је знање и наука? Како доприносе феминистичке теорије сазнања новим идејама о науци, знању, истини, објективности?);

– о феминистичким приступима проблемима политичке филозофије и политичке теорије (питања једнакости и/или слободе, еманципације, аутономије, људских права, заједнице, политичке партиципације; Шта у феминистичким теоријама значи ‘политика’ и идеја политичког?);

– о репрезентацији жена у медијима, репрезентацији родно заснованог насиља у медијима; о водећим теоријским приступима и методама у анализи медијске стварности из критичке перспективе; о визуелној репрезентацији политике и главним карактеристикама и специфичностима визуелног садржаја у медијском представљању политичких актера, политичких партија, институција и одређених друштвених група; о медијској репрезентацији групних идентитета;

– о историји студија културе и свим главним теоријским праксама од њених почетака до данас; о савременим културним праксама на тлу бивше Југославије посматраним у ширем контексту постсоцијалистичке трансформације у Европи и истакне сличности и разлике између трансформације културе у бившој Југославији и остатку Европе;

– о кључним појмовима савремене феминистичке и демократске политичке теорије преко постављања најважнијих политичких феномена везаних за питања рода у контекст различитих теорија демократије: либералне, делиберативне, демократије разлике, радикалне и агонистичке, партиципативне, локалне демократије и теорије новог муниципализма.

На крају студија, студент/студенткиња је у обавези да пријави, напише и одбрани мастер рад, који може бити теоријски текст или текст који је резултат спроведеног истраживања.

Програм Мастер академских студија политикологије – Студије рода развија теоријска знања из области друштвених и хуманистичких наука, и омогућава озбиљну основу за даље академско усавршавање на докторским студијама како на Факултету политичких наука, тако и на другим друштвено-хуманистичким програмима и факултетима, на студијама теорије уметности, у земљи и у иностранству. Знања која се стичу на програму Мастер академских студија политикологије – Студије рода вишеструко су корисна и за новинаре и новинарке, социјалне раднике и раднице, активисте и активисткиње у организацијама цивилног друштва, запослене у локалној управи, општинама, и министарствима, запослене у институцијама културе.

Пријемни испит

Пријемни испит је организован у виду интервјуа са кандидатима/кандидаткињама. Од кандидата и кандидаткиња се очекује да буду упознати са програмом студија.

Стипендије за мастер студије: сарадња са фондацијом Реконструкција Женски фонд

Програм Мастер академских студија политикологије – Студије рода има сарадњу са Реконструкцијом Женски фонд, првом локалном женском фондацијом у Србији.

Реконструкција Женски фонд додељује бар 3 стипендије у пуном или делимичном износу за Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука.

Стипендије Жарана Папић су подршка активисткињама/академкињама за стицање знања у областима које имају везе са родним/женским и мировним питањима.

Укупан број стипендија за Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука, као и то да ли ће у потпуности или делимично покрити трошкове школарине одређује Управни одбор фонда, на основу квалитета пријаве и расположивих средстава.

Коме су намењене стипендије? Стипендија је намењена активисткињама (не нужно женских организација, иако оне имају предност) и академкињама,  девојкама/женама које желе да наставе образовање у области студија рода. Посебно се води рачуна о апликанткињама из депривилегованих друштвених група.

Обавезе стипендисткиња: Политика РЖФонда је да се све стипендисткиње обавежу да ће као волонтерке помоћи развоју женских иницијатива којима је њихова експертиза потребна. По завршетку програма, стипендисткиње су дужне да доставе извештај, као и свој завршни рад.

Процедура конкурисања: Апликацију за стипендију треба поднети на РЖФ формулару на српском језику, са буџетом у динарским износима и да приложите CV. Формулар за конкурисање за програм Стипендије Жарана Папић на веб страници РЖФонда.

Више информација о року за слање пријава за стипендију Жарана Папић за Мастер академске студије политикологије – Студије рода на Факултету политичких наука биће објављено током септембра текуће године на сајту Факултета политичких наука и сајту Реконструкције Женског фонда

Одлуке о стипендијама доноси Управни одбор РЖФ. Када Управни одбор одлучи да подржи апликацију, доноси се одлука да ли ће бити подржана у пуном или делимичном износу, зависно од квалитета апликације и расположивих средстава.

Стипендија се исплаћује у ратама. Пре уплате наредне рате, фонд ће бити у контакту са руководитељком програма у циљу добијања информација о редовности испуњавања обавеза. Уколико стипендисткиња не испуњава обавезе и не похађа редовно наставу, стипендија ће бити обустављена.

Питања и недоумице које се односе на апликацију за стипендију можете упутити на office@rwfund.org

Апликацију треба послати на адресу office@rwfund.org са назнаком Апликација за стипендију Жарана Папић.

 

Предавачице и предавачи са Факултета политичких наука на Мастер академским студијама политикологије – Студије рода:

доц. др Биљана Ђорђевић

доц. др Александра Крстић

доц. др Јелена Лончар

доц. др Катарина Лончаревић, руководитељка мастер програма

доц. др Ана Милојевић

доц. др Данка Нинковић Славнић

проф. др Марко Симендић

проф. др Марина Симић

проф. др Душан Спасојевић

 

Гости и предавачи/предавачице по позиву:

др Адриана Захаријевић, виша научна сарадница (Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду)

проф. др Ана Коларић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)

др Зорица Мршевић, научна саветница у пензији (Институт друштвених наука, Београд)

проф. др Слободан Перовић (Филозофски факултет Универзитета у Београду)

др Лилијана Чичкарић, научна саветница (Институт друштвених наука, Београд)

др Тања Игњатовић, научна сарадница (Аутономни женски центар, Београд)

 

Контакт за информације: Катарина Лончаревић (katarina.loncarevic@fpn.bg.ac.rs)

Студијски програм је акредитован 2022. године.

ПРВИ СЕМЕСТАР – ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
ПРЕДМЕТ СТАТУС ЧАСОВИ ЕСПБ
Историја феминистичких политичких идеја обавезан 2+1+1+0 6
Феминистичка методологија и епистемологија обавезан 2+1+1+0 6
Стручна пракса обавезан 0+0+0+6 3
Припрема за завршни рад обавезан 0+0+4+0 6
ПРВИ СЕМЕСТАР – ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ (бира се 2 од 4)
Политике родне равноправности изборни 2+1+1+0 6
Визуелна репрезентација политике изборни 2+1+1+0 6
Студије културе изборни 2+1+1+0 6
Политика отпора и теорија грађанске непослушности изборни 2+1+1+0 6
ДРУГИ СЕМЕСТАР – ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
Савремене теорије рода обавезан 2+1+1+0 6
Стручна пракса обавезан 0+0+0+6 3
Завршни рад – истраживање обавезан 0+0+8+0 7
Завршни рад – изарада и одбрана  обавезан 0+0+0+2 2
ДРУГИ СЕМЕСТАР – ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ (бира се 2 од 4)
Феминизам и демократија изборни 2+1+1+0 6
Медијска репрезентација групних идентитета изборни 2+1+1+0 6
Култура социјализма и постсоцијализма изборни 2+1+1+0 6
Анализа медија изборни 2+1+1+0 6

СТУДЕНТИ СТАРИЈИХ ГЕНЕРАЦИЈА

Студенти који су уписали студије по акредитацији из 2015. године по том програму и завршавају студије, а све детаље о предметима могу видети у следећем документу: